ВАШИНГТОН, 5. октобар 2023. – Про?ектована стопа економског раста за 2023. на тржиштима у наста?а?у и економи?ама у разво?у региона Европе и Централне Ази?е пове?ана ?е на 2,4%, наводи се у данас об?ав?еном Економском извешта?у Светске банке за ова? регион.
?ача?е раста одражава позитивни?е про?екци?е за ратом пого?ену Укра?ину, али и за Централну Ази?у, као и за отпорност потрош?е у Турско? и привредни раст у Руси?и ко?и бележи стопу ве?у од очекиване услед раста државне потрош?е на во?ску и соци?алне трансфере. Иск?учу?у?и Руси?у и Укра?ину, у 2023. се предви?а привредни раст региона за 3%. Упркос томе, раст ?е и да?е слаби?и у поре?е?у са дугорочним просеком из периода пре изби?а?а пандеми?е. У целини, очеку?е се да ?е у 2023. економски раст у половини зема?а Европе и Централне Ази?е бити спори?и или скоро непроме?ен у односу на 2022.
У 2024. и 2025. очеку?е се раст по стопи од 2,6% годиш?е због слаби?е експанзи?е у Европско? уни?и (ЕУ) – на?ве?ем трговинском партнеру овог региона – високе инфлаци?е, рестриктивни?их услова финансира?а и негативних ефеката руске инвази?е на Укра?ину.
?Преклапа?е шокова ко?и су последица руског напада на Укра?ину, кризе трошкова живота и климатских ризика ствара енормне изазове за Европу и Централну Ази?у“, рекла ?е Антонела Басани, потпредседница Светске банке задужена за регион Европе и Централне Ази?е. ?Би?е неопходан нов приступ како би ове зем?е поновно оживеле раст продуктивности, оствариле бо?е економске и соци?алне резултате, унапредиле отпорност и убрзале напоре усмерене на декарбонизаци?у економи?е“, зак?учила ?е Басани.
Негативни ризици оптере?у?у буду?е изгледе тржишта у наста?а?у и економи?а у разво?у Европе и Централне Ази?е. Висока инфлаци?а може остати присутна у условима по?ачане колеб?ивости глобалних робних тржишта и раста цена енергената. Расту?а ограниче?а у приступу изворима финансира?а могу довести до ве?е нестабилности и рестриктивности на глобалним финанси?ским тржиштима. Привредни раст ?е од 2020. до 2024. слаби?и него у било ком другом петогодиш?ем периоду од 1990. наовамо, а могао би и додатно да успори.
?Фискални дефицити су ове године углавном непроме?ени, иако су државе рани?е планирале да спроведу фискалну консолидаци?у након знача?ног пове?а?а ?авне потрош?е у претходних неколико година услед пандеми?е ковида и кризе трошкова живота“, из?авио ?е Ива?ло Изворски, главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Ази?е. ?Расту?и трошкови ко?е изазива?у старе?е становништва, ве?е отплате камата, улага?а неопходна ради ублажава?а климатских промена и прилаго?ава?а на ?их, као и потреба за откла?а?ем последица других истовремених криза врши?е притисак несма?еног интензитета на државне бу?ете“, додао ?е он.
Економи?а Укра?ине ?е ове године на?вероватни?е остварити раст од 3,5% након контракци?е од 29,1% забележене у 2022, години у ко?о? ?е Руси?а извршила инвази?у на ову зем?у, и то захва?у?у?и стабилни?ем снабдева?у електричном енерги?ом, расту државне потрош?е, наставку подршке донатора, бо?о? жетви и преусмерава?у дела извоза преко западних граница те државе.
У Турско? се ове године очеку?е раст од 4,2%, што одражава сма?ену неизвесност у погледу ?авних политика и отпорност потрошачке траж?е. Ме?утим, темпо раста ?е се у 2024. и 2025. вероватно успорити на просечних 3,5% уз хла?е?е дома?е траж?е услед пове?а?а каматних стопа и постепене фискалне консолидаци?е. У Руси?и, раст државних расхода и отпорност потрош?е вероватно ?е довести до раста од 1,6% у 2023, након чега ?е се ова стопа снизити на 1,3% у 2024. и 0,9% у 2025. због ограничених капацитета и успорава?а потрошачке траж?е.
У Централно? Ази?и се ове године очеку?е ?ача?е раста на 4,8%, након чега би, према про?екци?ама, стопа раста у 2024. и 2025. требало да се задржи на просечних 4,7%, и то под претпоставком да до?е до успорава?а инфлаци?е.
Насупрот томе, про?екци?е указу?у на вероватно успорава?е раста на Западном Балкану на 2,5% у ово? години, после чега се очеку?е ?ено пове?а?е на 3,3% у 2024. и 2025, чему ?е допринети ублажава?е инфлаторних притисака, постепени опоравак извоза и пове?ани ?авни расходи на инфраструктурне про?екте ко?е подржава?у донатори. Потрош?а ?е током 2023. остала отпорна у Албани?и и Македони?и, на Косову, као и у Црно? Гори, услед позитивног утица?а опоравка туризма, али ?е доживела пад у Босни и Херцеговини, Северно? Македони?и и Срби?и због слаби?е извозне траж?е у ЕУ.
Снажни?а трговинска размена и ве?и приливи новца и ?уди настав?а?у да подстичу економску активност у по?единим економи?ама, и то нарочито у зем?ама Централне Ази?е и ?ужног Кавказа. ?ермени?а, Грузи?а и Та?икистан ве? другу годину за редом бележе на?више стопе раста у овом региону.
