PRI?TINA, 9. decembar 2024 - Ulaganje u klimatsku otpornost i prelazak ekonomije sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije pomo?i ?e Kosovu da podr?i svoj odr?ivi ekonomski razvoj i za?titi gra?ane od prirodnih opasnosti, navodi se u Izve?taju Grupe Svetske banke o klimi i razvoju za Kosovo, koji je danas objavljen.
U izve?taju se zaklju?uje da bi Kosovo trebalo da ulo?i oko $2,8 milijardi u narednoj deceniji da za?titi ljude i imovinu od ?tetnih i eskaliraju?ih uticaja klimatskih promena. Dugoro?no gledano, sveobuhvatna ulaganja u prilago?avanje predstavljaju ekvivalent od 1,4 procenata BDP-a godi?nje do 2050. godine. Dok su tro?kovi ulaganja u prilago?avanje nesumnjivo visoki, tro?kovi nedelovanja su jo? ve?i, kao i koristi akcija.
?Kosovo je postiglo zna?ajna pobolj?anja u svom ?ivotnom standardu u protekloj deceniji, ali ovi dobici su do?li sa nekim ne?eljenim uticajima na ?ivotnu sredinu i zdravlje,“ rekao je Massimiliano Paolucci, Menad?er Svetske banke za Kosovo i Severnu Makedoniju. ?O?ekuje se da ?e ulaganja u klimatske akcije doneti zna?ajne koristi za ?ivotnu sredinu i javno zdravlje uz stvaranje novih mogu?nosti za zapo?ljavanje.“
Sprovo?enjem inicijativa za prilago?avanje klimi, Kosovo mo?e unaprediti razvoj ljudskog kapitala i omogu?iti radnoj snazi ??zemlje da unapredi ve?tine i pove?a trgovinske mogu?nosti. Ulaganje u prilago?avanje donelo bi druge ekonomske koristi, uklju?uju?i u klju?nim sektorima kao ?to je poljoprivreda, o?uvanjem ruralnih sredstava za ?ivot ili ?elezni?ki sektori i sektori otpada gdje su identifikovane koristi za ?ivotnu sredinu i javno zdravlje.
Istorijski se oslanjaju?i na ugalj zbog svojih bogatih nalazi?ta lignita, Kosovo se suo?ava sa izazovima zastarenja, neefikasnih elektrana na lignit, kao i pogor?anja transportne, grejne i stambene infrastrukture. Ovi faktori doprinose degradaciji ?ivotne sredine i negativnim zdravstvenim ishodima, isti?u?i ranjivost stanovnika Kosova zbog fluktuacija cena energije, energetskog siroma?tva i visoke cenu zaga?enja vazduha.
Izve?taj nagla?ava da je ubrzanje energetske tranzicije radi postizanja neto nultih emisija u celoj ekonomiji na Kosovu do 2050. godine izvodljivo, ali ?e zahtevati radikalnu transformaciju i odlu?nu akciju na nacionalnom i regionalnom nivou. Na primer, elektrane na lignit bi morale biti ukinute i potpuno stavljene van pogona do 2045. godine, zamenjene zna?ajnim pove?anjem kapaciteta vetra i sunca, dopunjeno skladi?tenjem i jakim regionalnim vezama. Privatni sektor ?e igrati klju?nu ulogu u pokretanju ove transformacije ulaganjem u obnovljive izvore energije, razvojem inovativnih tehnologija i podsticanjem partnerstava za izgradnju odr?ivije energetske budu?nosti. Komercijalne banke i firme imaju mnogo da doprinesu podr?ci i ubla?avanju i prilago?avanju na Kosovu.
“U okviru putanje za neto nula emisije za Kosovo, o?ekuje se da ?e privatni sektor igrati vode?u ulogu u dekarbonizaciji, doprinose?i oko 85 procenata potrebnih investicija, posebno u sektorima transporta, zgradarstva i energetike,” rekao je Nicolas Marquier, IFC Regionalni menad?er za zapadni Balkan. ?Da bi se mobilizirao ovaj kapital, bit ?e klju?no uspostaviti povoljno regulatorno okru?enje koje podr?ava ulaganja usmerena na klimu.”
Izvje?taj nudi preporuke za reforme politike i ulaganja koje se fokusiraju na ono ?to se mo?e i treba u?initi u kratkom roku (do 2030. godine), s ciljem postavljanja temelja za pove?anje klimatskih mera u narednim decenijama.
Preuzmite Izve?taj o klimi i razvoju za Kosovo ovde.
